| |
Mark Olson & Ingunn Ringvold
KC GRAD, Beograd
05. oktobar 2010.
|
06. oktobar 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Serija koncerata "Jesen folkera u GRAD-u" koju je pripremila Pop Depresija u prostoru KC GRAD, sinoć je završena koncertom eminentnog američkog autora Marka Olsona i njegove životne i muzičke saputnice Norvežanke Ingunn Ringvold.
Pre njih nastupio je beogradski kvartet Ika koji je predvođen pevačicom Ivanom zagrejao promrzlu beogradsku publiku. Grupa je izvela izbor iz svog repertoara uključujući pesme “Bubble”, ”Patty”, ”Small Town”, ”In My Room” i “Take Me to the Bar”. Ivanin glas i suptilno sviranje članova benda (gitara, violina i konrabas) iskazalo se i u pesmama “I Am Who You Are“, ”True Love”, ”Saying Goodbye” stvarajući veoma prijatnu atmosferu na radost pristojno popunjenog prostora KC GRAD. Neke pesme su izvedene u punom sastavu, a neke samo sa glasom i gitarom. Među poslednjim bile su “Monday Morning” i “August Song”. Ivanin glas je očarao prisutne i oni su toplo ispratili grupu Ika.
Posle desetak minuta pauze, negde posle 22:40 na scenu su se popeli Mark Olson (glas, gitare, dulcimer) i Ingunn Ringvold (glas, konge, harmonium i razne udaraljke). Ovo je drugi put kako nas posećuje Mark Olson, bivši član čuvene grupe The Jayhawks. Prvi put je to bilo 6. maja 2004. godine sa tadašnjom suprugom, kantautorkom Victoriom Williams. No, njihovi putevi su se razišli 2006. godine, i privatno i profesionalno, tako da nema više grupe The Creekdippers koju su njih dvoje vodili.
Stariji i valjda mudriji, Mark Olson je krenuo u promociju svog novog albuma Many Colored Kite sa kojeg je svirao većinu pesama. Bile su to “No Time to Live Without Her”, ”Your Life Beside Us”, ”Bluebell Song”, ”Many Colored Kite”, “Beehive”, “Wind and Rain” i “Little Bird of Freedom”. Svirajući na gitarama i dulcimeru, koristeći povremeno pedale za modulaciju zvuka, Mark Olson je oduševio publiku svojom iskrenošću, energijom i atmosferom koju je stvorio.
 |
Ingunn Ringvold nije statirala već je aktivno učestvovala svirajući konge, harmonium i razne udaraljke (zvečke,zvonca i slično), kao i pevajući prateće vokale. Iako se pisac ovih redova vokalno pridružio njihovom opštem raspoloženju tj.pevanju, niko se nije bunio pa je Mark izveo i neke starije pesme kao što su “Walking Through Nevada”, ”Someone to Talk With” , ”Morning Done”, ”Salvation Blues”, ”Clouds” i “Ben Johnson’s Creek”. |
|
Naravno, koncert ne bi bio potpun bez izvođenja nekih starih pesama grupe Jayhawks, pa su Mark i Ingunn izveli “Witchita”, ”Pray For Me” i izuzetno emotivnu verziju “Over My Shoulder”.
Na bis su odsvirali jos nekoliko kompozicija uključujući od publike traženu “Kingsnake”.
Ponoć je stigla i vidno oznojen i raspoložen Mark Olson je sa svojom lepšom polovinom otišao do štanda gde je potpisivao primerke novog albuma, živog albuma i dva specijalna limited izdanja. Takođe smo saznali da Ingunn nije dobila dozvolu od američkih vlasti da svira na Markovoj američkoj turneji, već su je vratili prvim avionom nazad u Norvešku. Čuli smo i da je ovde Marku kupila prsluk koji je on dobro natopio znojem tokom sinoćnjeg nastupa.
Izuzetno prijatni i srdačni Mark i Ingunn su prisutnima pružili nezaboravno veče, iako se Mark žalio "da ga nešto boli grlo", pa im se može oprostiti što nisu izveli još neke favorite, prvenstveno pesmu “Blue”.
Divan koncert otvorio je mogućnost da bi sledeći put Mark Olson mogao doći sa celokupnim pratećim bendom. O ponavljanju nastupa sa Gary Lourisom, možemo samo da sanjamo.
tekst i fotografije- slobodan vlaketiĆ
|
|
|
|
